„Lider SNSD-a Milorad Dodik izjavio je danas da će članovi Centralne izborne komisije BiH biti smijenjeni u prvom mjesecu kada bude formirana vlast na nivou BiH i procesuirani” glasi današnja udarna vijest. Motiv je u konačnici nebitan.
Izbori su ionako bili farsa: opozicija koja je totalno bezidejna i ustvari samo gleda kako da sklope neki pakt s vladajućima (čast nekoliko izuzetaka koji su samo bezidejni), a hobotnica ionako drži sve institucije čvrsto u šaci, pa tako ni izbori nemaju mnogo svrhe, sve i da postoji idejna opozicija.
Ne postoji sila koja hobotnicu može razmontirati, dok se sama ne uruši.
Taj trenutak će doći uskoro, jer zemlja, odnosno barem Republika Srpska, ide u dužničko ropstvo i oktroisanu vlast. A kad para više ne bude, društvo na vlasti će se razbježati i još će jedni drugima dolaziti glave. Ekipa iz opozicije će bježati što dalje, samo da joj vlast ne padne u naručje. Naći će se neki Sejdić-Finci koji će biti voljni da vode RS kroz kaljužu neke dve-tri generacije otplaćivanja 25 godina Dodikovih orgija.
Neće se pronaći niti jedan odgovorni iz tzv. međunarodne zajednice koji je dopustio da se ovako bezočno peru ne samo pare građana, nego i njihove inostrane subvencije. Nije ni bitno, jer će se njihove pozajmice morati servisirati; a ko vas je zadužio? Pa nismo vam ga mi izabrali, nego ste vi njegovi birači.
I tako… svako će prati ruke, niko jednog dana neće biti odgovoran, SNSD će se raspasti, vrh će biti podaleko od organa gonjenja (mada je vrlo upitno hoće li biološki i doživjeti iskren pokušaj međunarodnog hapšenja), a narod će tucati kamen.
Da, svako radno sposoban će po logorima tucati kamen. Dobivat će porcije i žalit će za danima kad s Albancima u barkama nije preveslavao la Manš da se spasi od logora.
A on je neizbježan. Jednako je neizbježan, koliko i svitanje sunca sutra ujutro.
Evo, Milorad Dodik je izjavio što je izjavio, a narod se nije latio kuke i motike, i izašao na ulice? Nije. Zato će tucati kamen.
Jer kad lider entiteta kaže da će smijeniti nezavisnu instituciju, koja nema apsolutno nikakvog dodira s institucijom Predsjednika Republike Srpske (kao otprilike da Vučić raspušta parlament Sjeverne Makedonije) i da niko nije pomislio da živi u diktaturi, onda narod stvarno zaslužuje da tucajući kamen otplati sve dugove koje mu je ovaj prišio za vrat. Ali da izjavi da će nakon toga pravosuđe donijeti krivičnu presudu i tako ‘procesuirati‘ jednu nezavisnu instituciju BiH onda to govori slijedeće:
- Ja sam Gospod Bog vaš i jedino vam ja mogu suditi kada i kako hoću. Šta god da uradite, osim da se ponizno molite meni i prinosite mi žrtve na oltar, bit će kažnjeni vječitim paklom. Nema tog drugog kome se možete obratiti, jer ja sam Gospod Bog vaš.
- Pravosuđe kao treći stub društva ne postoji. Pravosuđe je moje. Pravosuđe – to sam ja. Ako vas je neko opljačkao, silovao, prebio i dolazite preda me, odriješite kesu da presudim vama u korist. Nema zakona, institucije, pravila koje je iznad mene. Ako mi se htjedne da vama dosudim ovako, dosudiću ovako, ma koliko onako imalo smisla (nekad i u nekom drugom sistemu).
Nisam čuo da je bljesnula kubura večeras na ulicama Banjaluke. Nisam primjetio da su se mase počele okupljati u parku i da kreću na Palatu predsjednika zazivajući bar neku pravdu. Nisu. E, tucaće kamen.
Kad vas puste na pauzu od tucanja kamena, sjetite se da ste samo dan ranije pročitali na portalima ovo: „Vlada Republike Srpske planira da preko svog preduzeća “Gas–Res” kupi propale projekte ruskog oligarha Rašida Serdarova i njegove kompanije “Comsar”, a sve je spremna da plati više od 100 miliona evra“.
Tad niste krenuli da skinete rđu sa kubure. Niste mislili da je ovih 100 miliona vaše. Mislili ste da pare padaju s neba, pa nekako zaobilaze vaše dvorište i sve padaju u Dodikovo.
Jok bato. Odmor je gotov – idemo dalje. Kamen čeka.